Najmanja slika iz kolekcije, iako je autorka sklona slikanju velikih formata. Ona namerno bira kvadrat i male dimenzije, smatrajući sliku intimnim detaljem iz svog života, poput nekakvog talismana oko vrata, nečeg što je kao osobu opisuje, pokreće, čuva i vodi kroz život. Cvet je poljski i predstavljen na livadi krajnje pojednostavljenoj kako bi mu se posvetila sva pažnja posmatrača. On za slikarku predstavlja neku vrstu svetionika, što uvek sija i podseća je ko je kad se izgubi, pokazuje i vraća je na pravi put. Ta žuta poljska zevalica je prvi cvet kojim slikarka još kao mala devojčica biva fascinirana pri svom čestom boravku u prirodi otkada i počinje njena povezanost sa istom i iz koje crpi energiju i inspiraciju za stvaranje, koju beleži na delima i koja predstavlja izvor svake istine važne za autorkin razvoj.