Slika po kojoj čitava kolekcija nosi naziv. Doslovno su naslikane bele latice. U pitanju je Bela rada čija sredina je poput sunca ili poput žumanceta iz jajeta, svakako nalik na izvor života. To jezgro predstavljeno je u debelom masivnom nanosu boje gusto jer se sav život „smestio“ baš tu. Zatim, iz njega se pružaju kraci, bele latice, poput pera koja simbolizuju delove i deliće naših sudbina. Sredina je dugo tu, a latice (delići života) jedna po jedna opadaju, kad ih mi otpustimo ili kad ih životne okolnosti „iščupaju“ i protiv naše volje. Jedna čak „curi“ kao predmeti na Dalijevim slikama gde on govori o vremenu koje „curi“ i kakao smo mi sve oko nas prolazno… Pozadina je apstrahovana i pretežno u plavoj boji koja simbolizuje duhovnost. Time autorka sugeriše da bi se ovaj „Cvet života“ najbolje i naduže očuvao celim ukoliko se „zaliva“ duhovnošću. Zdrav i vedar duh drže naše latice na okupu, poručuje slikarka.