Slika predstavlja prizor usred livade u ponoć pod zvezdama, koji slikarka pamti. To je bio prvi put da se zatekla u prirodi pod vedrim nebom u noći. To je za nju kao devojčicu bio neki iskorak i prekretnica u sazrevanju. Priroda tad izgleda i zvuči i miriše sasvim drugačije. Konačno je hodala i naličjem tih predela gde je svakodnevno obitavala. Slika je bliska Umetnikovom Talismanu stoga što predstavlja još jednu manju sliku, ali vrlo intimne prirode i kamerne atmosfere u čijim okvirima je zabeležena toplina sećanja. Sem što bi naslikano moglo da predstavlja dnevnik o biljkama, kao nekakav herbarijum, odnosno vizuelni popis biljaka iz slikarkinog sećanja, zapravo naziv se odnosi na dnevnik, knjižicu autorke, gde beleži misli, događaje i osećanja, ispisane stranice iz njenog detinjstva, dok je upravo ovaj prizor seća na čitavo jedno poglavlje u odrastanju. Slikarka ovo sećanje beleži jarkim bojama, kako bi ga jasno oživela, a i zato što je tada prvi put shvatila da je mnogo toga aktivno i u noći. Mnoga bića zapravo žive noću, ili skinu maske iz dnevnog života, pa ugledamo neke potpuno drugačije prilike, neočekivane. Iz tog perioda i sama autorka ima sećanje da sazreva, prepoznaje i druge strane ličnosti oko nje i shvata da postoje mnogobrojne verzije svih pojava oko nas. Pink vodopad predstavlja erupciju magije i energije devojčice koja ulazi u tinejdz doba.